Azbest-cementne cevi    Istina i zablude

 
Sve zablude o opasnosti azbestnih cevi po zdravlje posledica su činjenice da vlakna azbestnih termoizolacionih materijala uneta u pluća dokazano izazivaju kancer.

Ono što je široj javnosti nepoznato je sledeće:

- da postoje dve vrste azbestnih materijala - amfibolni i krizotilni,
- amfibolni azbesti se koriste za izradu termoizolacionih materijala i njihova vlakna inhalirana u pluća predstavljaju opasnost po zdravlje,
- vlakna krizotilnih azbesta, čak i inhalirana, ne predstavljaju opasnost po zdravlje,
- krizotilni azbesti su prirodni materijali iz grupe serpentina i oni se koriste za izradu azbestcementnih vodovodnih cevi, kao i za pokrivanje objekata široko primenjivanog salonita,
- azbestcementne cevi su sa unutrašnje strane obložene cementnom košuljicom te nema direktnog kontakta sa vodom, što je dodatna zaštitna mera.

Uticaj azbesta na zdravlje, bio je jedna od glavnih tema svetskog kongresa zdravstvenih radnika održanog u Njujorku krajem 90-ih godina prošlog veka. Rezultati opsežnih istraživanja prezentirani na ovom eminentnom skupu pokazuju da opasnost od azbesta postoji samo pri njegovom inhaliranju, dok je unet u probavni sistem potpuno bezopasan, čak i ako su u pitanju vlakna amfibolnih azbesta.
Kao razlog je navedena neosetljivost sluzokože želudca i creva na vlakna azbesta, dok se u neuporedivo nežnije plućne alveole vlakna amfibolnog azbesta zabadaju izazivajući, kod dužeg izlaganja, kancer.

Posledica zaključaka ovog kongresa je to da se u normama kvaliteta vode, kao parametar više ne analizira i prati, broj vlakana azbesta. Naše zakonodavstvo inoviranjem Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće, sledi svetske norme u pogledu korišćenja broja vlakana azbesta kao parametra procene kvaliteta vode.
 

Do kraja 80-ih godina prošlog veka azbestcementne cevi su predstavljale dominantnu vrstu ugrađivanih vodovodnih cevi. U zavisnosti od starosti pojedinih gradskih vodovoda učešće ove vrste cevi u strukturi vodovodne mreže kreće se od 30 do 70%.

U šabačkom vodovodu, od ukupno 174km mreže, azbestcementne cevi čine oko 80km ili 47%. Kao i sve druge vrste cevi, odnosno armaturni elementi i azbestcementne cevi su imale sve neophodne ateste o tehničkoj i zdravstvenoj ispravnosti, pre svoje ugradnje u vodovodnu mrežu.

Pojavom plastičnih cevi, koje imaju neuporedivo bolje mehaničke osobine od cementazbestnih, lakše se ugrađuju, jednostavnije je održavanje i značajno su jeftinije. Iz tih razloga, početkom 90-ih godina, većina vodovoda u Srbiji, pa i JKP Vodovod-Šabac, potpuno prestaje sa ugradnjom azbestcementnih cevi.

Vremenom, i postojeće azbest-cementne cevi biće zamenjene cevima od drugih materijala.
 

JKP Vodovod-Šabac
Šef laboratorije
Dragan Isailović, dipl.ing. tehnologije
 
 

Pogledajte: Kontrola kvaliteta vode