Kontrola kvaliteta vode

Kvalitet vode u pogledu fizičko-hemijske i bakteriološke ispravnosti je u granicama normi propisanih Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće, objavljenim u Službenom listu SRJ broj 42/98 i 44/99.

Redovna kontrola kvaliteta vode vrši se u:

Laboratoriji JKP Vodovod-Šabac, koja obavlja 3500 analiza fizičko-hemijskih i bakterioloških parametara, godišnje,

Regionalnom zavodu za zaštitu zdravlja Vera Blagojević (ZZZZ), Šabac, koji obavlja 500 analiza fizičko-hemijskih i bakterioloških parametara, godišnje, i

Institutu za zaštitu zdravlja Milan Jovanović - Batut, Beograd, koji vrši periodične preglede kvaliteta vode uzete sa potisnog cevovoda oba izvorišta, na svaka 3 meseca.

Kvalitet vode u 2004 godini

 
Dijagram 1.

Dijagram 2.

Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije kvalitet vode je zadovoljavajući ako procenat neispravnosti na godišnjem nivou ne prelazi 20% za hemijske parametre, odnosno 5% za mikrobiološke parametre.
Iz dijagrama 1. i 2. uočljivo je da u 2004. godini,  procenat hemijski neispravnih uzoraka ne prelazi 1% , što je izvanredan rezultat, odnosno procenat mikrobioloških uzoraka ne prelazi 3%, što je zadovoljavajući rezultat.
Ovde je bitno napomenuti da je po rezultatima Zavoda za zaštitu zdravlja u Šapcu  svega 1% mikrobiološki neispravnih uzoraka.
Veći procenat neispravnih uzoraka, uočenih od strane laboratorije JKP Vodovod-Šabac u odnosu na Zavod za zaštitu zdravlja, posledica je činjenice da laboratorija JKP Vodovod-Šabac uzima više uzoraka na potencijalno slabim mestima u distributivnoj mreži, na krajevima mreže i delovima grada sa starom mrežom.

Bez obzira na već postignuti nivo, JKP Vodovod-Šabac radi na daljem podizanju kvaliteta vode.

Tokom 2004. godine kvalitet vode u pogledu fizičko-hemijske i bakteriološke ispravnosti je u granicama normi propisanih Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće, objavljenom u Službenom listu SRJ broj 42/98 i 44/99.
 
 

Kvalitet vode u poslednjih deset godina
 

Do puštanja u rad Izvorišta Tabanović, grad Šabac se snabdevao vodom isključivo sa Izvorišta Mali Zabran koje je u funkciji od 1969. godine.
Kvalitet sirove vode sa Izvorišta Mali Zabran je zadovoljavao norme propisane Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće po svim parametrima, osim po sadržaju mangana koji je oscilovao oko Maksimalno Dozvoljena Koncentracije (MDK); neznatno iznad, a uglavnom ispod 0,05mg/l.
Pod uticajem hlora kao dezinfekcionog, ali i slabog oksidacionog sredstva, dvovalentni, u vodi rastvorni mangan, prelazio je u tamno mrki, četvorovalentni mangan-oksid, koji se taložio na zidovima cevovoda, a na slavine potrošača dolazila je voda bez, ili sa vrlo malo prisutnim rastvorenim manganom.

U toku dvadesetogodišnje eksploatacije Izvorišta Mali Zabran i distribuiranja vode bez prethodne eliminacije mangana, u cevovodu se formirala značajna količina taloga manganovog oksida.

Krajem 80-tih godina prošlog veka grad je suočen sa nestašicom vode posebno u letnjim mesecima. Uzroci nestašice ležali su, pre svega, u ograničenom kapacitetu Izvorišta Mali Zabran kao i značajanom proširenju mreže.
Nedovoljna količina vode u mreži uzrokovala je nestacionarne uslove, pojavu naglih promena brzine i pritiska vode. Ova pojava je naročito bila izražena u zonama potrošnje u kojima se nalaze velike stambene zgrade opremljene hidroforima.
Usled naglih promena smera, brzine i pritiska vode dolazilo je do otkidanja taloga sa zidova cevi i pojave na slavinama potrošača, čineći vodu neupotrebljivom, pre svega u tehničke svrhe (pranje rublja i kupanje).
U cilju obezbeđivanja novih količina vode kao i eliminacije problema taloga,  JKP Vodovod-Šabac zajedno sa SO Šabac, u drugoj polovini 80-ih, ušao je u projekat izgradnje postrojenja za demanganizaciju vode na izvorištu Mali Zabran i izgradnju novog Izvorišta Tabanović.

Puštanjem u rad postrojenja za pitku vodu (PPV) Mali Zabran, 01.06.1995, i akcijom ispiranja gradske mreže radi uklanjanja taloga, problem hemijske neispravnosti vode je značajno smanjen.

Dalje, puštanjem u rad PPV  Tabanović, 10.02.1998, obezbeđene su dovoljne količine vode i postizanje stacionarnih uslova. Stabilizacijom brzine i pritiska vode u mreži, problem hemijske neispravnosti vode je sveden na najmanju meru.

Od tada, moguća je pojava neznatnih količina taloga i peska, i to pri izvođenju radova na sanaciji havarisane mreže, obično na krajevima cevovoda najbližim mestu izvršene intervencije. Ova pojava, nažalost, ne može se potpuno izbeći i pored preduzimanja mera ispiranja i kontrole kvaliteta vode pre ponovnog puštanja u upotrebu, ali se brzim, naknadnim intervencijama efikasno eliminiše.
 

U pogledu bakteriološke ispravnosti, u proteklih 15-ak godina, kvalitet vode bio je zadovoljavajući, sa tendencijom poboljšanja.

Ovome su značajno, pre svega, doprinele preventivne aktivnosti:

• blagovremeno reagovanje na saniranju i onako retkih pojava odstupanja bakterioloških parametara od propisanih, pri intervencijama na mreži
• ulaganje u kvalitetnu opremu za doziranje hlora.

U poslednjih 10 godina nije bilo potencijalno opasnih, ili kriznih, situacija koje bi iziskivale vanredne mere i povećan broj analiza.

Dijagram 3.

Dijagram 4.

 

Iz dijagrama 3. i 4., u toku desetogodišnjeg perioda, uočljiv je značajan pad procenta hemijske neispravnosti vode, a takođe i pad procenta bakteriološke neispravnosti, koji se u poslednjem periodu, konstantno kreće ispod 5%.

Stručno i iskusno osoblje, savremeno opremljena laboratorija JKP Vodovod-Šabac, čine oslonac nastojanja da se postojeći, izuzetan, kvalitet vode šabačkog vodovoda održi, pa čak i poboljša, pre svega u domenu bakteriološke ispravnosti.
 

JKP Vodovod-Šabac
Šef laboratorije
Dragan Isailović, dipl.ing. tehnologije